Владимир Пребирачевић: Коронавирусна дипломатија

Владимир Пребирачевић
Директор Српско-Руског центра „Мајак“

Русија и Кина добијају битку за Србију како то твде у анализи за британски Гардијан. Кина је прва притекла у помоћ Србији на позив председника Александра Вучића и то на највреднији могући начин а то су преко потребни респиратори и заштитна опрема. Стигли су и кинески доктори који су успешно пребродили епидемију у Вухану и који су дошли да нама у Србији пренесу своја богата искуства у вези овог вируса о коме се мало зна.
Одмах за Кином стигла је помоћ и од Руске Федерације која је стигла у 11 војних авиона а са којима су стигли војни епидемиолози и војници са опремом за дезинфекцију. И који су одмах кренули на посао дезинфекције кључних установа .
У тој анализи се наводи да су Кинези и Руси дочекани велелепно уз све државне почасти на свим нивоима а посебно се наглашава како председник Србије љуби кинеску заставу а још више апострофирају како је „осуо паљбу“ по Европској Унији због одсуства солидарности као и основних начела на којима почива а посебно због забране извоза респиратора, лекова и остале опреме.

Вучићева изјава да је „Европска солидарност бајка на папиру“ запарала је уши широм Европе која више није уједињена очигледно а што се посебно може видети не на нашем примеру јер смо ми за њих мање битни, него на примеру Италије која је остала шокирана како одсуством солидарности и помоћи на почетку тако и сада када се Немачка противи пружању финансијске помоћи како не би ЕУ новац доспео у руке мафије у Италији како тврде немачки парламентарци.
Та председникова изјава је била велика истина и зато се и није свидела онима на које се односила. Истина боли али су је многи свесни сада када се потврђује у пракси. У кризној ситуацији као што је ова пандемија ЕУ је почела да пуца по шавовима.

У свој тој ситуацији британски Гардијан са позиције земље која је изашла из ЕУ бави се успехом такозване „коронавурусне дипломатије“. Кина и Русија су по њиховом мишљењу однеле победу на овом пољу и задобиле још чвршће „срце Србије“ како кажу али и других земаља којима су притекли у помоћ. Заборављају они намерно да подсете да наше срце не може да буде уз оне који су тражили да се српски народ прогласи геноцидним и који су починили страшни злочин бомбардујући нас 1999 године а ту су биле између остлог већина земаља ЕУ.

Ова пандемија ће глобалне токове променити то је евидентно а видећемо још на које све начине. А да ли је интерес Кине и Русије на овом поднебљу велик? Наравно да јесте. Геополитичке игре нису престале услед пандемије. Оне су се само распламсале у свим правцима и дале су крила неким политичким опцијама широм света. У сред приче се поново инсистира на враћању приче о демократији и људским правима, медијским слободама и свему другоме што не решава проблем у овој ситуацији. Али то је стара мантра одређених центара моћи. Опет се буде стари плаћеници који су интересе сопствених држава и народа жељни да продају за „шаку долара“.

Да ли ми нашим пријатељима и савезницима Русији и Кини треба да замерамо што нам помажу или да храбро одбијемо њихову помоћ јер смо ми на европском путу коме нема срећног краја?

Или треба да ствари назовемо правим именом и радимо у интересу сопствене нације и сопствене државе?

Нормалном слободно мислећем човеку се одговори сами намећу. А онима који за шаку долара морају да пропагирају друге вредности њима није битно питање битно им је да врте свој више или мање наплаћени одговор.