Мигрантска кухиња! Кад их Запад неће, само шаљи Србији! Занимљив пројекат усред Београда јасно показује окупацију!
Пише: мр Владимир Пребирачевић, директор Српско-Руског центра “Мајак”
Обнародован је занимљив пројекат пре неколико дана који се спроводи у нашем главном граду Београду а који финансирају стране амбасаде моћних земаља. Ресторан брзе хране у којима ће претежно радити мигранти.
Та вест је обишла све медије и њој је са посебном пажњом приступљено иако је то манифестација нечег сасвим другог. На још једна мала врата од многих таквих долази нам прича о мигрантима који полако али сигурно треба све више да се задржавају овде код нас јер се на коначним дестинацијама на које су кренули и стигли појавило изгледа превише њих.
Немачка првенствено као заговорник пропуштања те миграције у само срце Европе није баш до краја рачунала да ће изостати европска солидарност и да многе земље неће хтети ни да чују за мигранте на својој територији. А зашто би и хтели да их задрже кад и оно мало извештаја што оде у јавност говори све најгоре о понашању лажних тражиоца азила од севера Европе па до југа. Земље Вишеградске групе а то су Словачка, Чешка, Пољска и Мађарска неће ни да чују за мигранте на свовој територији и то због хиљаду разлога које сваки дан гледамо од Шведске преко Немачке па до Италије на југу са све земљама око њих.
Вишеструк пораст свих сегмената криминала је забележен у свим земљама на мигрантској траси а сам врхунац је организовани криминал у којем учествују исти. Мало мало па је јавност неке земље запрепашћена како онима којима су широм отворили врата у ту кућу улазе са апсолутним непоштовањем, па чак и отвореном мржњом према свему што је староседелачко од навика до обичаја па до верских убеђења. Све су чешћи случајеви где су се мигранти населили у одређеним четвртима некога града где више ни полиција тих земаља не сме да уђе а да не кажемо да су права истих скоро већа него обичног становништва.
Често добијам разне информације из Немачке од пријатеља о великом незадовољству обичног Немца таквом ситуацијом а то се одражава растом десничарских партија. Остали не схватају очигледно у коме се времену налазе и да ти мигранти неће донети ништа позитивно у срце Европе осим краткорочне финансијске добити за велике корпорације којима фали јефтинијих радника. У Немачкој у наредних петнаест година десет милиона претежно Немаца одлази у пензију тако да је ова замена са тог аспекта оправдана али са свих других сигурно није оправдана. А да ли ће им се обити та политика о главу? Вероватно хоће како ствари стоје после само пет година таквог стања које пратимо.
Сада ће уследити све већи притисак на остале земље уније да и они поднесу терет мигранске кризе а за то ће се користити свим могућим средствима. А овакво перфидно средство је само једно на менију разних средстава која има стоје на располагању. Сигуран сам док пишем овај текст да ако се у наредном периоду постигне неки вид споразума око Косова да ће неке тамо 2025-2030 године бити нови услов за Србију за пријем у ЕУ у виду задржавања и примања мноштва миграната на нашу територију у опустела села и све празније мање градове.
Разне услове смо слушали већ деветнаест година али ту шаргарепу још нисмо дохватили. Или је на предугачком штапу или је шаргарепа имагинарна. Следећа шаргарепа ће имати мигрантску конотацију. А до тад ће на све начине притискати земље које су већ у ЕУ али не прихватају квоте и нису солидарне по овом основу. А ми смо сад на менију са овим блажим формама таман да се навикавамо у наредних пет година а онда нови услов за прикључење ЕУ. Да ли неко стварно мисли да ће Турци да задржавају људе на својој територији. Криза у Сирији се приводи крају мада у разрушеној зељи и на целом Блиском истоку криза је нешто што траје само појачава или смањује интезитет и само је нека друга земља у фокусу. Морамо се од ових појава бранити свим средствима ако треба иако не желимо да доприносимо својој пропасти. Србија је једна од ретких земаља која захваљујући свом скромном економском развоју није интересантна мигрантима али потрудимо се да нам их не натуре они којима је интерес да нас уништавају и који нас на све начине желе уништити почевши од језика, баштине, вере, па до физичког уклањања чији смо сведоци задњих тридесет година. На многим местима где су нам била вековна огњишта нас више нема. Зар још да им и помажемо у спровођењу њихових планова. Ко их жели у свом дворишту нек их прима а што се нас тиче обезбедимо им што бржи транспорт ка жељеној дестинацији.
