ОБАВЕШТАЈНЕ ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА: Из чије кухиње нам стиже најновија афера шпијунирања?
Пише: мр Владимир Пребирачевић – Директор Српско-Руског центра Мајак
Србија као земља која није у НАТО-у и земља која је једна од ретких која не уводи санкције Руској Федерацији нити има намеру да то учини се налази усред обавештајног рата.
Тај рат траје стално са више или мање интезитета. Преко наше земље се преламају интереси великих сила, али и земље из региона су присутне са својим капацитетима.
Војно јачање наше земље изузетно забрињава све у нашем окружењу али и оне земље на западу које константно раде на томе да нас држе што неразвијеније и што беспомоћније. Никоме није у интересу јака Србија осим нас Срба. Зато се морају јачати економски и војни потенцијали наше земље како би били фактор одвраћања потенцијалних агресора. Наша земља свакако није фактор који би нарушавао регионалну стабилност и ни на који начин не прети никоме у свом окружењу.
Постоји страх комшилука од нашег јачања на свим плановима не због тога што постоји претња да ћемо их напасти војно него од сопствених комплекса јер држава Србија излази из оних проблема које је имала годинама које су надамо се иза нас и полако их престижемо по свим питањима и заузимамо место које нам са правом припада а то је лидерско место у региону. Али увек постоји опасност да нас повуку назад у блато и томе се морамо одупрети свим силама.
Садашњи догађаји око актуелне шпијунске афере која изгледа као надоградња на константне нападе на наменску индустрију која из године у годину расте и никако не може да буде случајна. Утим нападима су мете и највиши државници ове земље. Министри одбране и полиције као и Председник земље су под константним притиском у свакодневним нападима. Обзиром да случајности не постоје уопште не чуди да се сада у медијима појављује снимак догађаја од прошле године у којима су актери обавештајци из Русије и извесни официр војске Србије, а за које смо чули у обраћању Председника Вучића да наше службе знају за то и не само за то него и за десетине других сусрета и са другим припадницима обавештајних служби различитих земаља. Што значи да наше службе раде свој посао.
Специјални ратови трају под плаштом мира и док војске мирују обавештајни капацитети увезани са медијским покушавају да направе штету како на наше односе са једним од ретких истинских савезника наше земље а то је Русија тако и у другим областима политике привреде и свим другим областима.. Покушај колико видимо није успео и надамо се да неће никада успети. Председник је те канале назвао обавештајном канализацијом и став је према томе веома јасан. Све се чини да се нанесе штета сарадњи наше две братске земље и постигну циљеви који нису у нашем интересу.
Када су овако осетљиве ствари у питању треба бити пажљив и детаљан у анализи. Оно што се може приметити је да су поједини медији целодневно вртели вест која за наше безбедњаке и није
нова вест. Председник Вучић је изнео веома занимљива запажања о повезаности спинованих вести о наменској индустрији поготово. Покушај крађе техничке документације из наше фабрике муниције је много већи проблем него нешто што је било пре годину дана и мора се одати признање нашим службама на ефикасности у спречавању таквих недела.
Није спорно да тајне службе многих земаља раде на нашем простору јер смо им веома занимљиви са свих аспеката како војних тако и политичких, економских и свих других. Посао њихов је јасан али и посао наших служби је да оно што је тајно остане тајно. Што смо јачи то ћемо више бити на удару обавештајних агенција земаља које нам свакако не желедобро а то показују константно већ тридесет година. Ми резервни отаџбину немамо и морамо штитити и јачати ову коју имамо.
